Još jedna zimska noć.
Ne bih ni izašla da me nisu pozvali da izađem.Tačnije,da me nisu molili da izađem.Mrzim ovakve zimske noći,bez snega.Čim sam izašla,zapahnuo me je ledeni vazduh,uvukao mi se kroz svaki neverovatno mali slobodan prostor na jakni.Stresla sam se.Udahnula sam,i osetila kako mi hladnoća protresa telo,kratkim,suvim pokretima.Trgnuo me je zvuk zvona,da,i to je bila Zoka,zvala me je da pita kada ću više izaći.Zahvalila sam ovako čudnom obrtu situacije,i izašla.Uživala sam u hladnoći,prijalo mi je to što mi se grče prsti na rukama i nogama.Ovakvo prijanje hladnoće nisam odavno osetila,poželela sam da ću se uvek tako osećati,čim me zapahne smrtonosno milujući dah Majke Prirode u ovo doba.Verovatno,neće biti tako.Dok sam šetala,obraćala sam pažnju jedino na kolutove pare koji su se izvijali u beskrajnu noć,dok sam disala.Tih 2,3 minuta,dok sam ih našla,proleteli su mi.Videla sam ih na standardnom mestu,igralištu,tačnije,kako skučeni,zagrljeni,sede na klupi,uživajući u bliskosti tela onog drugog,kao i svaki,doduše,ljubavni par.Prvo nisu ni shvatili da sam stigla,te sam odlučila da prođem,kako im ne bih smetala.Znala sam da im je najlepše dok su sami,dok uživaju u poljupcima,dodirima,toploti koju telo onog drugog osobađa.S toga,pogledala sam ih sa osmehom,i nastavila,sama,u daleku,duboku,tamnu noć. 
